Porez na imovinu 2026

Početak svake poreske godine u Srbiji otvara isto pitanje: koliko će ove godine iznositi porez na imovinu, i da li se obračun promenio. Odgovor za 2026. godinu je jasan, porez raste u gotovo svim gradovima, ali ne podjednako, a razlike između poreskih zona u istom gradu često su veće nego razlike između samih gradova.

Koliko tačno raste porez u 2026. godini

Na osnovu odluka gradova i opština o prosečnim cenama kvadratnog metra, povećanja poreza na imovinu kreću se uglavnom u rasponu od oko četiri do više od petnaest odsto, u zavisnosti od lokacije. U Beogradu je za 2026. godinu utvrđeno prosečno povećanje od oko četiri do 5,45 odsto, kao direktna posledica rasta tržišnih cena nekretnina u prethodnom periodu. Prema rečima gradske sekretarke za finansije Katarine Čubrić, ovo povećanje proizlazi iz stvarnog stanja na tržištu, jer su cene stanova značajno porasle, posebno u centralnim zonama, dok je rast cena stambenih kuća i poslovnog prostora bio nešto manji.

Zašto je Beograd poseban slučaj

Grad Beograd podeljen je na čak 14 poreskih zona, a prosečne cene koje služe kao osnova za obračun određuju se na osnovu stvarno ostvarenih cena u prometu tokom prethodne godine. Prva zona obuhvata najatraktivnije delove grada, sam centar, uže gradsko jezgro i delove Novog Beograda sa najvišim prosečnim cenama kvadrata, dok četvrta i peta zona obuhvataju prigradska naselja i periferiju, gde je poresko opterećenje nominalno znatno niže.

Specifičnost Beograda je i to što rast tržišnih cena nije ravnomerno pretočen u poreski sistem. Dok su tržišne cene u pojedinim delovima grada eksplodirale u kratkom roku, poreske osnovice se koriguju sporije. To stvara paradoksalnu situaciju u kojoj porez na imovinu za neke nekretnine i dalje deluje umereno u odnosu na njihovu stvarnu tržišnu vrednost, dok za druge, naročito starije stanove u centralnim zonama, predstavlja ozbiljno opterećenje koje raste iz godine u godinu.

Šta ovo znači za vlasnike novogradnje i investitore

Veliki broj stanova u Srbiji ne koristi se za stalno stanovanje, već kao dugoročna ili kratkoročna investicija, što znači da porez na imovinu u glavnom gradu sve više poprima karakter godišnjeg troška držanja kapitala, ne samo troška stanovanja. U tom kontekstu, čak i relativno mala povećanja poreskih stopa ili osnovica mogu imati značajan kumulativni efekat na vlasnike koji posede više nekretnina, posebno ako su te nekretnine u prvoj ili drugoj poreskoj zoni, gde su osnovice najviše.

Za grad, porez na imovinu predstavlja jedan od ključnih stabilnih izvora prihoda, posebno u godinama kada su drugi prihodi pod pritiskom ekonomskih usporavanja, što znači da realno nema mnogo prostora za fleksibilnost u naplati, čak i ako se pojedinačni rok plaćanja pomeri zbog kalendara državnih praznika.

Kada i kako se porez plaća

Porez na imovinu u Srbiji plaća se u četiri jednake rate tokom godine, sa rokovima koji padaju u februaru, maju, avgustu i novembru. Prva rata ima poseban status, ne plaća se na osnovu novog poreskog rešenja za tekuću godinu, već u vidu akontacije u visini četvrte rate iz prethodne godine, jer lokalne samouprave u tom trenutku još nemaju završene obračune za tekuću godinu. Kašnjenje u plaćanju povlači zateznu kamatu, koja se obračunava po stopi propisanoj poreskim zakonima, a u krajnjem slučaju može dovesti i do prinudne naplate.

Vlasnici takođe imaju pravo na određene olakšice. Vlasnik stana sa prijavljenim prebivalištem ima pravo na poreski kredit, odnosno umanjenje poreza na imovinu za 50 odsto, ali ne više od 20.000 dinara, dok lica starija od 65 godina koja stanuju u kući ili stanu do 60 kvadratnih metara mogu ostvariti umanjenje poreza i do 75 odsto.

Šta ovo znači za vas kao kupca novogradnje

Pre kupovine novogradnje, posebno u Beogradu, vredi unapred provideti u kojoj poreskoj zoni se nekretnina nalazi, jer ta informacija direktno utiče na visinu godišnjeg poreza koji ćete plaćati svake godine, ne samo na cenu kupovine. Za investitore koji planiraju kupovinu više jedinica radi izdavanja, ovaj godišnji trošak vredi unapred uračunati u izračun neto prinosa od najma, jer se porez na imovinu, za razliku od jednokratnih troškova kupovine, ponavlja svake godine i postepeno raste u skladu s tržišnim cenama u toj zoni.

Tko traži dodatne savete pri kupovini, vredi pogledati i naš pregled saveta stručnjaka o kupovini nekretnina, gde se objašnjava i koji je postotak posredničke provizije koju agencije naplaćuju, dodatni trošak koji takođe treba uračunati u ukupan budžet kupovine novogradnje.

Najčešća pitanja

Koliko će porez na imovinu porasti u Beogradu u 2026. godini?
Prosečno povećanje iznosi između četiri i 5,45 odsto, u zavisnosti od poreske zone i tipa nepokretnosti.

Zašto se porez na imovinu razlikuje od zone do zone u istom gradu?
Jer se prosečne cene koje služe kao osnova za obračun određuju zasebno za svaku od 14 beogradskih poreskih zona, na osnovu stvarno ostvarenih cena u prometu u toj zoni.

Kada se plaća porez na imovinu u Srbiji?
U četiri jednake rate, sa rokovima u februaru, maju, avgustu i novembru, pri čemu se prva rata plaća kao akontacija u visini četvrte rate iz prethodne godine.

Ko ima pravo na umanjenje poreza na imovinu?
Vlasnici stana sa prijavljenim prebivalištem imaju pravo na umanjenje od 50 odsto, do najviše 20.000 dinara, dok lica starija od 65 godina koja stanuju u manjem stanu ili kući mogu ostvariti umanjenje do 75 odsto.